Iskomunicirajte svoje emocije u tri koraka

Iskomunicirajte svoje emocije u tri koraka

Možda vam se nekada desilo da ste u afektu izgovorili nešto što ne mislite i time povredili vama važnu osobu? Ili ste možda vi lično bili povređeni na taj način, a osoba koja vas je povredila vam se izvinjavala i opravdavala time da je bila besna/ljuta/tužna itd…

Verujemo da ste našli u sličnoj situaciji i složićete se ni jedna ni druga nisu prijatne?! No, one se ipak mogu izbeći jasnim prepoznavanjem onoga što osećamo u trenutku i verbalizovanjem svojih emocija.

Emocije i komunikacija su dve neodvojive stvari i dva veoma važna segmenta naših života o kojima nas, na žalost, niko nikada nije učio. Zapravo, kad su emocije u pitanju, neke stvari su nas i pogrešno učili – da na primer dečaci ne plaču i da ne treba da pokazuju kada su tužni jer je to znak slabosti, da ne smemo da budemo ljuti na svoje roditelje, učitelje ili autoritete generalno ili ono dobro nam poznato u narodu: „Nemoj se toliko smejati, posle ćeš plakati“.

Dakle, od malih nogu smo naučeni da neke emocije potiskujemo ili ignorišemo, bez lekcije o tome kako da ih na zdrav i konstruktivan način iskažemo. Zato se kasnije često ne razumemo sa drugima, ulazimo u konflikte, ne umemo da prepoznamo kako se osećamo a kamoli da to na pravi način iskomuniciramo. Ovo je naročito važno kada su u pitanju negativne emocije jer istrajavanje u njima i neuklanjanje njihovog uzroka je siguran put u anksioznost ili depresiju.

Kako da efektno iskomunicirate svoja osećanja?

Zapravo jednostavno, u tri koraka. Najpre je potrebno da sebi postavite nekoliko pitanja na koja je neophodno da odgovorite što je iskrenije moguće, a onda da precizno formulišete to što ste odgovorili. Krenimo redom:

  • Da biste mogli jasno i efektno da izrazite svoje emocije, neophodno je da vi sami znate šta je tačno to što osećate. Prvo pitanje koje sebi treba da postavite jeste upravo to – „Šta ja sada osećam?“ i da na njega date što precizniji odgovor. To što ćete precizno imenovati emociju koju imate će vam biti od velike koristi kasnije kada budete želeli da sa nekim o tome porazgovarate. Izbeći ćete rečenice tipa: „Osećam se loše“ ili „Danas se osećam bezveze“ jer one zapravo ništa i ne govore. Mnogo jasnije i efektnije je da kažete: „Ljut sam“, „Osećam se razočarano“, „Toliko sam uzbuđen da bih sada…“
  •  

  • Kada tačno utvrdite i imenujete svoju emociju, sledeći korak je da odgovorite na pitanje: „Zašto ja sada osećam (tugu, ljutnju, sreću, bes, uzbuđenje…)? Šta je dovelo do toga da se ja ovako osećam?“ Kada na ova pitanja budete odgovarali važno je da kroz njih sagledate sebe, a ne drugu osobu jer, vi ste najodgovorniji za svoje emocije i svoju komunikaciju. Nemojte uzroke svojih emocija tražiti u sagovorniku već otkrijte koja to vaša potreba jeste ili nije zadovoljena pa se u vama javlja određena emocija. Na primer, kolega sa kojim zajedno radite na istom projektu često kasni sa obavljanjem svog dela posla i vas to ljuti. Zašto? Koja vaša potreba u ovom slučaju nije zadovoljena? Možda to što vi volite da planirate i radite stvari po jasno definisanim koracima, a njegovo kašnjenje vas u tome remeti. Možda vam smeta to što vas šef doživljava kao neodgovornu i nepouzdanu osobu jer ste vi i vaš kolega tim pa je njegovo kašnjenje i vaše kašnjenje. Možda vas frustrira to što ste u stalnoj neizvesnosti da li ćete projekat uspeti da privedete kraju.
  •  

  • Kada ste tačno odredili svoju emociju i njen uzrok, tada ste spremni i da je jasno i efikasno iskomunicirate. U prethodnoj situaciji možete, na primer, reći: „Meni su planiranje i organizacija u poslu jako važni i frustrira me ako svoj posao ne završim u roku.“ Bilo bi sjajno kada bi ti svoj deo posla završio na vreme kako bih mogao i ja da završim svoj deo takođe na vreme.“ Zašto je ovakav način efikasniji nego da ste kolegi rekli: „Ti stalno kasniš i zbog tebe ja ne mogu ni da planiram ni da organizujem svoj deo posla…“? Najpre zbog toga što u ovom drugom slučaju vi direktno napadate kolegu i njegova prirodna reakcija je da se brani, a kada počne da se brani nastaće konflikt. Kada fokus prebacite na sebe kao u prvom slučaju, onda to ne deluje optužujuće, sagovornik nema potrebu da se brani, izbeći ćete konflikt i imati veću šansu da se neželjeno ponašanje promeni.

Ova tri koraka možete da primenite u komunikaciji sa bilo kim – sa partnerom, sa decom ili roditeljima, sa prijateljima, sa kolegama i nadređenima…Deluju možda lako, ali u životu su često najjednostavnija rešenja i najbolja rešenja. U svakom slučaju, ništa ne možete da izgubite ako probate. A mnogo možete da dobijete.

Ako vam je ovo bilo korisno, a verujemo da jeste, onda će vam sigurno biti koristan i NOVI Online program VEŠTA KOMUNIKACIJA koji je Slavica Squire, zajedno sa svojim timom, kreirala za vas kako biste naučili da jasno i precizno komunicirate i time unapredite svoje odnose, kako privatne tako i poslovne.

Kroz NOVI Online program VEŠTA KOMUNIKACIJA ćete naučiti kako da prepoznate svoje ali i tuđe potrebe, kako da svoja zapažanja odvojite od svojih pretpostavki, kako da prepoznate manipulaciju i zaštitite sebe kada shvatite da neko ciljano želi da manipuliše vama, kako da „čujete“ i ono što nije rečeno rečima i još mnogo toga korisnog i lako primenljivog. Dobićete alate koje odmah možete da počnete da primenjujete i imaćete podršku stručnih predavača u slučaju da vam se pojave nedoumice ili nejasnoće.

Više o programu VEŠTA KOMUNIKACIJA pročitajte ovde.