Govoriš li mojim mozgovnim jezikom(Nlp Komunikacija)?

Govoriš li mojim mozgovnim jezikom(Nlp Komunikacija)?

Ključ za rešenje svih problema – USPEŠNA KOMUNIKACIJA!

Komunikacija je sve

Ona je neprekidna, nikada ne prestaje, ne može joj se odrediti ni početak, ni kraj. Sve što je izrečeno, prećutano, urađeno ili ne urađeno, sve je komunikacija. Ako sretnem poznanika na ulici i pređem na drugu stranu pre nego mu priđem dovoljno blizu da moram da se javim, da li je to komunikacija? Naravno, šaljem mu jasan signal da ga izbegavam (pod uslovom da me je prethodno primetio). Mi komuniciramo ne samo rečima, već i našom gestikulacijom, našim postupcima, pa čak i pogledima. Konstantno šaljemo i primamo signale, kodiramo ih i kreiramo naše mape sveta i razumevanja drugih. I što smo bolji komunikatori, to je naša socijalna mreža veća, omiljeniji smo, nailazimo na više razumevanja, lakše plasiramo svoje ideje, drugi ljudi nas prirodno prate, jednom rečju USPEŠNIJI SMO! Ali šta čini uspešnog komunikatora?

Da li vam se nekada dogodilo da sa nekim razgovarate, ali da se vaše reči odbijaju o njega ili nju kao o zid i imate osećaj da ništa ne dopire do vašeg sagovornika? Ili obrnuto, da apsolutno nemate pojma šta vaš sagovornik želi od vas? Bolje rečeno, čini vam se kao da ne govorite istim jezikom?

Šta biste rekli kada bi vam neko saopštio da ste u pravu, da u takvim situacijama diskomunikacije zaista ne govorite istim jezikom iako su vam sve reči i gramatička pravila poznate? Vi koristite isti fonetski sistem, ali vaš mozgovni jezik se verovatno veoma razlikuje!

Naime, postoji nešto što se zove primarni sistemi reprezentacije. To je model neuro-lingvističkog programiranja (grrr još čudnih reči!) koji nam omogućava da otkrijemo kako ljudski um procesira informacije, odnosno otkriva nam šta i kako neko misli. Nije nikakva vudu magija, i ukoliko ste zainteresovani i spremni da uložite malo truda, videćete da vrlo lako možete izvežbati sebe da kod drugih prepoznajete obrasce opažanja sveta i te fine jezičke nijanse koji čine da nam se neko odmah dopadne ili pak podižu zid nerazumevanja.

Svi mi kreairamo reprezentacije sveta koji nas okružuje koristeći pet osnovnih čula – vid, sluh, dodir, ukus i miris. Naše misli su u našim glavama kodirane kroz slike, zvukove, osećaje, pokrete, mirise i ukuse. U vezi sa tim, razlikujemo i 3 velika sistema reprezentacije – vizuelni (slike), auditivni (zvukovi) i kinestetički (osećaji, pokreti, mirisi i ukusi). Svi ljudi koriste sva tri sistema reprezentacije, ali je jedan u većini slučajeva dominantan. To čini da razumemo one koji su nam slični, a u disharmoniji smo sa različitostima (npr. Osoba sa dominatnim vizuelnim sistemom reprezentacije veoma lako razume drugu osobu koja na isti način obrađuje informacije, ali ima poteškoće u komunikaciji sa osobom koja ima kinestetički pogled na svet). Naravno, postoje i oni kod kojih su sva 3 sistema reprezentacije podjednako razvijena i njih obično percipiramo kao izvrsne komunikatore, oni jednostavno mogu sa svima da se sporazumeju i izgrade dobar odnos. To je definitivno nešto što bi bilo dobro naučiti, zar ne? Ali, kako?

Interesantno

je da se dominantan sistem reprezentacije nekog pojedinca manifestuje, između ostalog, u njegovom govoru, pokretima očiju, načinu disanja, gestovima,…

Vizuelni tip ljudi razmišlja u slikama i oni u svom govoru koriste predikate koji nas upućuju na vizuelni način razmišljanja, npr. gledati, jasno, sjajno,uočiti, pokazati, razjansiti,…Kada ljudi razmišljaju vizuleno, njiove oči se kreću prema gore ili su usmerene u neku tačku u prostoru ispred. Kada gledaju gore desno, oni se sećaju nekog događaja iz prošlosti, a gore levo stvaraju neku sliku prvi put. Vizuelci se prepoznaju po uspravnom držanju, plitko i brzo dišu gornjim delom grudi, glas im je visok, ritam govora brz, većina gestikulacije se odvija u predelu grudi. Pamte tako što gledaju slike. Vole tabele i grafikone, vole boje. Izgled im je veoma važan. Oni čine oko 45% populacije.

Auditivni tip ljudi bolje razlikuje zvukove, nego slike i osećanja. Njih veoma često mogu ometati zvukovi, a njihovi perceptivni filteri su podešeni za slušanje, ne za gledanje. Auditivci koriste izraze poput slušati, govoriti, čuti, zvučati, melodija,… Ljudi koji misle u zvukovima pokreću oči u levu ili desnu stranu. Pokret u desno ukazuje na zapamćene zvukove, a u levo na konstruisane zvukove. Prilikom disanja širi se celi grudni koš, dišu iz sredine pluća. Imaju bogat, melodičan glas, vrlo rezonantan sa širokim rasponom. Glava im je ponekad nagnuta na jednu stranu, kao da nešto osluškuju, ponekad dodiruju svoje uši. Oni pamte slušajući, uče po fazama i koracima i redosled faza im je veoma važan.Vole muziku i telefonske razgovore. Vole povratnu informaciju u komunikaciji. Smeta im buka. Oni čine oko 10% populacije.

Kinestetički tip ljudi koristi osećanja kada misli. Oni više vole da nešto osete, nego da čuju zvuk ili vide sliku. “Nijovi predikati” su osetiti, dodirnuti, prijatno, napeto, ….Kinestetičari dišu u predelu abdomena – dublje i niže. Ton glasa im je dubok, a govor sporiji sa čestim pauzama. Gestovi se odvijaju u visini stomaka, a glava je pognuta prema dole. Oni razmišljaju sporije od vizuelaca, jer im je važno da prođu kroz iskustvo. Ovo je ujedno i razlog zbog kojeg sporije donose odluke, za razliku od vizuelaca koji rade kroz mentalne slike u glavi. Pokreti očiju koji ukazuju na kinestetičko procesiranje su dole levo. Kinestetičar pamti tako što nešto uradi. Voli fizički dodir i sklon je da tokom razgovora stoji blizu sagovornika i da ga dodiruje. Oni čine oko 40% populacije.

Ako naučite da prepoznate sistem reperezentacije neke osobe, mnogo jednostavnije ćete se uskladiti sa njom, izgraditi raport i poboljšati komunikaciju, tako što ćete razmenjivati informacije na njoj prihvatljiv način, te izbeći čitav niz potencijalnih nesporazuma.

Evo kratkog prikaza kako bi komunikacija 3 različita tipa ljudi izgledala u poslovnom okruženju.

  • Npr. Na konstataciju da neki projekat ide dobro naš vizuelac bi odgovorio
    • “Da, i meni to izgleda dobro.”,
  • auditivac bi dodao
    • “Čuo sam pohvale za taj projekat.”,
  • a kinestetičar bi konstatovao
    • “Osećam se dobro po pitanju tog projekta.”

Kada preoznajemo nečiji sistem reprezentacije u stanju smo da govorimo njegovim mozgovnim jezikom, što nas čini dopadljivijim i naše ideje nailaze na bolju prihvaćenost. Zamislite samo blagodeti ovoga na vašem radnom mestu, bilo da ste menadžer ili ne. To što umete da govorite jezikom sagovornika je obostrana dobit – za njega jer pronalazi razumevanje, ali i za vas jer vam u ruke stavlja jednu veoma moćnu alatku kojom možete da utičete na druge. Važno je da pri tome ne zaboravite na ekologiju – vaš cilj treba da bude pozitivan ishod za sve, bez ugrožavanja drugih.