Neki ljudi uvek imaju sreće!

Neki ljudi uvek imaju sreće!

Koliko često ste čuli kako ljudi govore da su ljudi koji vode divan život jednostavno često ”imali sreće”, dok se drugima nije tako posrećilo.

Na NLP Institutu se stalno bavimo temom samoodgovornosti, i redovno je to tema koja pokreće na diskusiju. Jedni su mišljenja da svako može da promeni svoj život, a drugi opet tvrde da su mnogi ljudi u takvoj situaciji u kojoj iz najrazličitijih razloga ne mogu da urade ništa ili bar ne puno.

Što se nas tiče (mog Milana i mene), može se reći da smo imali i da stalno imamo mnogo sreće u životu. Bilo je u našim životima toliko srećnih okolnosti o kojima često pričamo, a usta i srca su nam puna duboke zahvalnosti.

A da li je sreća nešto što ”pada s neba” ili je možda sreća ipak nešto što možete da prizovete u svoj život? Ja lično više uopšte ne verujem da je sreća slučajnost. Sve više sam uverena u to da je sreća rezultat određenih delovanja i stavova.

U prevodu: oni koji leškare na kauču i tako se bore sa svojom sudbinom, imaće mnogo manje ”sreće” pri potrazi posla nego neko ko sam nešto preduzme i pokrene inicijativu, ko se edukuje, volontira i na taj način se dalje razvija i stiče iskustvo. Neko ko gleda svoj prazan bankovni račun ophrvan strahom od budućnosti, imaće mnogo manje ”sreće” od onoga ko razmišlja šta bi sve mogao u toj situaciji još da uradi i kako da upotrebi sve svoje sposobnosti i veštine da zaradi novac. Ako je neko uveren da se treba čuvati od svakoga, jer ljudi imaju zle namere, njemu će biti jako teško da napravi prijatne kontakte i poverljiva prijateljstva, zato će najverovatnije imati uglavnom negativna iskustva, odnosno najčešće neće imati ”sreće” sa ljudima.

Da neki ljudi imaju više sreće i da im je zato sve lakše, je stav koji najčešće imaju upravo oni kojima ne ide baš najbolje, a u tome i jeste problem. Najžalije mi je što znam da je upravo taj stav ono zbog čega će ti ljudi i u budućnosti ostati neko ko ”nema sreće”. Upravo to je najveći razlog zašto ja malo, malo, pa pišem o tom uverenju i stavu, jer želim da inspirišem ljude na promenu tog stava i na akciju, pošto verujem da je to ključ za život pun zadovoljstva i sreće.

Iako vam to danas možda tako ne izgleda, Milan i ja smo imali faze u kojima smo imali ”malo sreće”, kada nam je bilo teško i kada smo bili blizu očaja. Ne treba da verujete da je ljudima koji su ”uspeli u životu” uvek sve išlo glatko, jer ćete time samo sebi da naškodite. Zbog tog ograničavajućeg uverenja vi nećete prepoznati šta je sve i za vas moguće. Ako čvrsto verujete da vi ne možete ništa da promenite jer vas ”ne prati sreća” koju drugi imaju, time sami krojite sebi sudbinu i zasigurno programirate svoje nezadovoljstvo.

Počnite radije da verujete da i vi možete da prizovete sreću svojim stavom i onim što radite, i sreća će ubrzo početi da vam se osmehuje, u to sam sigurna!

Isprobajte! Vredi pokušati, jer šta možete time da izgubite?

Engleski pesnik John Milton u „Paradise Lost”:

„The mind is own place, and in itself can make a heaven of hell, a hell of heaven.” (”Um je mesto za sebe, jer u sebi može da stvori raj od pakla, kao i pakao od raja.”)