Rečenica koja potpuno menja način na koji doživljavamo stvarnost

Rečenica koja potpuno menja način na koji doživljavamo stvarnost

„Kako to da su ljudi tako brzo napredovali u nauci, matematici i tehnologiji, a i dalje u dodiru sa drugim ljudima i kulturama ispoljavaju nerazumevanje, sumnju, zadrtost, mržnju, pa čak i nasilje?“Alfred Korzybski (1879 – 1950)

Alfred Korzybski nije bio samo jedan od mislilaca koji je najviše uticao na semantički pokret u filozofiji i psihologiji prošlog veka, nego i veliki šaljivdžija, koji je umeo da na vrlo kreativne načine prenese znanje svojim studentima.

Jednom prilikom je tokom predavanja izvadio pakovanje slatkiša umotanih u bele papiriće. Ponudio ih je studentima iz prvog reda, a nekolicina njih ih je sa slašću pojela. On ih je upitao da li su im se dopali, a kada su oni dali potvrdan odgovor, on je svima u amfiteatru pokazao omot na kom je pisalo “poslastice za pse”.

Studenti su bili šokirani, a dvoje je čak ispljunulo hranu. Korzybski se onda okrenuo ostalima i rekao: „Evo, vidite da ukus ne određuje samo proces koji se odvija u ustima, nego i naše tumačenje stvarnosti“.

Ovim zabavnim eksperimentom, Korzybski je dokazao jednu važnu istinu, koja će inspirisati mnoge filozofe tog doba i o koncu utemeljiti neke od osnova neuro-lingvističkog programiranja – da je stvarnost ne samo naša subjektivna percepcija, koja u svega nekoliko tačaka ima dodira sa objektivnom realnošću, nego i da ona zavisi i od jezika, kojim se služimo kako bismo je opisali.

„Mapa nije teritorija“

Uverenje, koje će kasnije postati prvi od aksioma NLP-a, prvi je skovao upravo Alfred Korzybski. Ovaj veliki mislilac smatrao je da je jedna od najvećih nevolja savremenih ljudi ta što govore jezicima koji svoje korene vuku iz Aristotelovog doba, kada je semantika bila orijentisana na stvarnost samo kao na niz objekata i opisivanje njihovih kvaliteta. Korzybski je zaključio da nas takav jezik ograničava i sužava nam percepciju.

Objasnimo to ovako: naših pet čula ni izbliza ne mogu registrovati sve ono što se dešava u stvarnosti. Za početak, sama slika koju kreiramo na osnovu informacija prikupljenih čulom vida, zbog procesa u mozgu kasni barem jedan delić sekunde za stvarnošću. Onda se zbog ograničenja jezika kojim se služimo da tu sliku opišemo sebi ili drugima, naša percepcija udaljava još jedan korak dalje od realnosti. Kao da to nije dovoljno, svaki čovek ima unutrašnje filtere zbog kojih obraća pažnju na različite aspekte jednog te istog događaja. Korzybski je tu filterisanu sliku stvarnosti koju svako od nas nosi u svojoj glavi, nazvao mapom, a objektivnu realnost teritorijom i skovao izraz „mapa nije teritorija“.

Ne postoje dva čoveka sa istom mapom, jer kod svakog od nas naše neuro-logičke strukture drugačije funkconišu. Upravo zbog toga dolazi do većine sukoba između pojedinaca ili ljudskih zajednica – zbog nametanja sopstvene mape drugim ljudima. Kada prihvatimo aksiom „Mapa nije teritorija“ kao neopozivu istinu, mi priznajemo ljudima pravo na sopstveno mišljenje i omogućava nam da, uz upoznavanje njihovih filtera, vidimo svet njihovim očima.

Ni jedna mapa nije potpuno istinita. Mape su statične, dok su teritorije dinamične. Mape teško idu u korak sa promenljivošću teritorije i zato lako zastarevaju. Nažalost, mnogi ljudi nisu ni svesni te činjenice, a oni koji jesu, ne znaju kako da „ažuriraju“ svoju mapu i izmene je tako da im bude korisna.

Na ova važna otkrića Korzybskog svoj rad je oslonio jedan od najvećih antropologa svih vremena Gregory-a Bateson-a, koji je izvršio veliki uticaj na utemeljivače NLP-a Richard-a Bandler-a i John-a Grinder-a.

„Kažemo da se mapa razlikuje od teritorije. Ali šta je teritorija? Neko je izašao napolje i mrežnjačom ili meračem načinio predstave koje su potom prenesene na papir. Na papirnoj mapi je prikaz onoga što je predstavljeno u mrežnjači oka čoveka koji je osmislio mapu“,Gregory Bateson

Jedan od najzanimljivijih načina koje je Bateson koristio da opiše upotrebljivost različitih mapa, je uključivao njegova antropološka znanja.

Parafrazirano, pleme koje veruje da je prehlada prokletstvo zlih duha koje se prenosi sa čoveka na čoveka kijanjem ili rukovanjem, ima ništa manje korisne mape od onih koje imaju poslenici javnog zdravlja, dobro upućeni u postojanje mikroorganizama.

Zašto je važno da to znamo?

Usvajanje aksioma „Mapa nije teritorija“ ima izvanrednu terapeutsku vrednost. Dozvoljava nam da prihvatimo naše misli i osećanja takvim kakvi jesu, kao promenljive kategorije koje zavise od mnoštva procesa u našim mozgovima. Možemo da ih preispitujemo, možemo da eksperimentišemo s njima i menjamo ih kako bi bili zdraviji, korisniji ili kako bi nam bili podrška na putu ka uspehu.

Ovaj aksiom ima veliku vrednost i u odnosu s drugim ljudima. On neguje prijateljske odnose, dobru komunikaciju s drugim ljudima, budi poštovanje i ljubav čak i među najrazličitijim grupama. Zahvaljujući njemu, mi znamo da je mnogo efikasnije komunicirati s ljudima u okviru njihovih mapa, jer tada nemaju potrebu da pružaju otpor prema novim idejama i promenama. U NLP-u uverenje da „mapa nije teritorija“ pretpostavlja da onaj ko ga je usvojio nosi odgovornost za komunikaciju sa drugima koji ta znanja nemaju i služi kao primer pozitivnog međuljudskog odnosa lišenog svake napetosti.

Neko je nekada rekao: „Jednom svećom možete upaliti milion drugih“. I kada bi svako od nas počeo da preuzima odgovornost za način na koji komuniciramo, svet bi bio mirnije i lepše mesto za život. Mladi ljudi mogu dobiti ohrabrenje da poštuju sebe i druge oko sebe. Odrasli bi mogli da budu produktivniji i maštovitiji. Konflikti između različitih zajednica ljudi bi potpuno nestali, kao i sukobi između roditelja i dece, starih i mladih…

„Mapa nije teritorija“ samo je jedan od izvanredno korisnih aksioma koji se izučavaju u NLP-u. Svaki od njih izveden je na osnovu brižljivog istraživanja ponašanja, uverenja i vrednosti, nekih od najuspešnijih ljudi današnjice.

Ako biste želeli da im se pridružite i doprinesete stvaranju lepšeg sveta svojim primerom, naučite alate i tehnike uspešnih neophodne za dobru komunikaciju s drugim ljudima – od vaših ukućana, do kolega s posla – NLP Practitioner edukacija na NLP Institutu je upravo za vas. Više o njoj možete pročitati OVDE.