Šta nas to štiti od nas samih?

Šta nas to štiti od nas samih?

Možda vam se već desilo da vas bliska osoba iznervira, zato što ne želi da prizna nešto što je svima očigledno osim njoj. Možda ste pokušavali da je po svaku cenu uverite da je u zabludi i da laže sebe i sve oko sebe, pa ste je time naljutili. Možda ste se i sami nekada bili suočeni sa nekim ko je pokušavao da vas “urazumi” i ukaže vam na posledice neke vaše odluke, ali ste vi uporno zatvarali oči pred istinom.

To je potpuno normalno, jer su ljudi, čak i oni “najracionalniji” među nama, opremljeni specijalnim mehanizmom, koji nas s jedne strane čini “slepim” za ono što inače smatramo stvarnošću, ali koji nas s druge strane štiti od naših sopstvenih misli i ideja drugih ljudi.

Reč je o odbrambenom mehanizmu, koji je otkrio još Sigmund Freud, a koje je kasnije dodatno istražila njegova ćerka Anna.

Freud je uvideo složenost čovekovog bića. Ono na šta mislimo kada kažemo “ja”, odnosno, naš ego, pod uticajem je naših ideala, koje formiramo u dodiru sa društvom i koje nazivamo superegom, kao i našim telom, biologijom, koju predstavlja Id. Naša ličnost je sklop svih tih jedinstvenih delova, našeg svesnog i nesvesnog, naših želja, ciljeva, sposobnost, vrednosti, uverenja, naše empatije…

Osećaj „sopstva“, odnosno percepcija sopstvene ličnosti, nastaje u najranijem detinjstvu, a razvija se celog života. To je okvir na osnovu kog stičemo sva iskustva: prihvatamo ih i integrišemo, ako su u skladu sa našom ličnošću, ignorišemo ih, ako za nas nemaju smisla ili poričemo i izvrćemo, jer nisu konzistentna sa našim sopstvom.

Sasvim je prirodno da se ego ponekad oseti ugroženim zbog svega onoga što se odvija u telu i u odnosima s drugim ljudima, ali i prema samima sebi i tada on poseže za psihološkim strategijama kako bi nas zaštitio od neuroza, nastalih usled neprihvatljivih osećanja ili misli. Zahvaljujući njima štitimo se od osećanja krivice, od straha i osećaja ugroženosti ili onda kada naš id ili superego postane suviše zahtevan.

Prvi mehanizam odbrane koji je Freud otkio bilo je potiskivanje, a mnogi ga i danas smatraju najvažnijim. Ego se služi potiskivanjem, kako do svesti ne bi došle uznemiravajuće ili preteće misli. Najčešće se potiskuju one misli koje bi dovele do osećanja krivice usled uticaja superega. Dugoročno gledano, ovo nije uspešan mehanizam, jer uprkos skrivenosti nekih ideja, one i dalje utiču na čovekovo stanje i izazivaju nervoze, ali je sasvim moguće osvestiti ga kroz coaching sesije ili psihoterapiju. Ovo su još neki najčešće upotrebljavani odbrambeni mehanizmi:

Disocijacija

Ljudi koji se služe disocijacijom kao mehanizmom odbrane povremeno gube vezu sa svetom oko sebe. Kada impulsi iz spoljne sredine postanu suviše intenzivni, kada se čula zamore, a komunikacione sposobnosti umanje, disocijacija pomaže da se izdvojimo i posmatramo svet kao da nismo direktno uključeni u njega. Disocijacija često pomaže ljudima da se izbore sa neprijatnim situacijama, ali je ponekad samo vežba našeg uma, sanjarenje, koje nas podseća kako je moćna i beskrajna naša mašta.

Poricanje

Poricanje i samoodbmana je jedan od načina na koje se ego štiti od krivice. Recimo, neko ko je u dugoj vezi možda će poricati da mu se dopada najbolja drugarica partnerke, kako ne bi morao da se suoči sa stvarnim osećanjima, a onda i krivicom.

Humor

Psiholog George Vaillant smatrao je humor “zrelim” mehanizmom odbrane, odnosno tehnikom prilagođavanja, koja nam pomaže da se nosimo sa napetom ili stresnom situacijom. Kada nosimo “ružičaste naočare” i tražimo smešnu stranu čak i u najtežim situacijama nad kojima nemamo nikakvu kontrolu, mnogo nam je lakše da istrajemo, ali i drugima pomognemo da prođu kroz težak period.

Idealizacija

Idealizacija podrazumeva kreiranje idealnog utiska o nekoj osobi, mestu ili predmetu i isticanje njihovih najpozitivnijih kvaliteta, dok se pritom potpuno zanemaruju svi negativni. Idealizacija opravdava način na koji vidimo svet oko sebe i navodi nas da donosimo zaključke na osnovu naših idealizovanih mapa stvarnosti. Najčešće se dešava da ljudi idealizuju prošlost, s naglaskom na detinjstvo i vide ga kao “srećno vreme”, ali pritom potpuno zanemaruju sve teške situacije u kojima su se nekada nalazili i sve loše stvari koje su ostavili iza sebe. Ponekad idealizujemo i ljude kojima se divimo – članove porodice, partnere, slavne ličnosti… i nalazimo izgovore za njihove neuspehe, kako bismo sliku o njima zadržali visoko u svojoj glavi.

Pasivna agresija

U civilizovanom društvu pokazivanje agresije se osuđuje i smatra znakom nedruštvenosti, ali je bes ipak ljudska emocija i agresivni impulsi se javljaju bez obzira na to šta o njima društvo misli. Ljudi pokušavaju da potisnu takve emocije, ali ponekad to ne uspeju u potpunosti. Ti tragovi agresije koji se primećuju u nečijem ponašanju nazivaju se pasivnom agresijom. Ovaj odbrambeni mehanizam je na neki način izveden iz potiskivanja.

Racionalizacija

Racionalizacija je pronalaženje izgovora, kojima neko pokušava da objasni određeni postupak ili događaj na racionalan način. Tako izbegavaju prihvatanje stvarnog uzroka i sopstvenih motiva za neki sporan potez. Kradljivac će reći da su za njegovu krađu krive visoke cene. Đak koji je dobio jedinicu reći će da je za slab rezultat kriva gomila gradiva kojim ga učiteljica zasipa i slično.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih odbrambenih mehanizama kojima ljudi vladaju. Čak i najstabilniji ljudi se služe njima onda kad su izloženi nekoj opasnosti, jer su ovi mehanizmi zaštitna čaura koja štiti integritet ličnosti, barem do trenutka kada se priviknemo na neku novu situaciju.

Kontraproduktivno je terati ljude da odbace taj svoj zaštitni omotač. Mnogo je bolje stvoriti za njih uslove sigurnosti i stabilnosti, u kojima će se neko osećati dovoljno slobodnim da ih se sami odreknu i otvore se u potpunosti.

Zato je izuzetno važno da ne osuđujemo druge ljude, pa ni same sebe, ako ponekad primetimo neki od mehanizama odbrane i da im dozvolimo da postepeno prihvataju okolnosti. U tome nam mogu pomoći tehnike i alati koji se izučavaju u okviru NLP Practitioner edukacije, izvanredno korisnog programa na NLP Institutu koji je već mnogima pomogao da bolje upoznaju sebe, unaprede komunikaciju sa bliskim ljudima, kolegama, članovima porodice… Interesovanje za ovu edukaciju je uvek veliko i zato na vreme rezervišite svoje mesto.