SREĆA MOŽE DA SE NAUČI I TO U ŠKOLAMA!

SREĆA MOŽE DA SE NAUČI I TO U ŠKOLAMA!

Kada pitamo roditelje šta je to što žele najviše svojoj deci, oni će najčešće da kažu da im žele da budu zdravi, srećni, zadovoljni i uspešni. Kada odvedu svoju decu u školu tamo ih uče istoriju, hemiju, disciplinu, matematiku, … a gde je tu sreća & co.?

Zamislite školu u kojoj u rasporedu časova postoji predmet SREĆA! Nemožete?! Sa radošću mogu da vas informišem da stvarno postoji zemlja u kojoj se SREĆA uči u školi! Fenomenalno, zar ne!? Kada se ta deca vrate iz škole kući i roditelji ih pitaju šta je danas bilo u školi, oni mogu da odgovore: ”Danas smo imali sreću!”

Jedan moj polaznik, koji je danas finansijski direktor jedne multinacionalne kompanije, često je imao običaj da kaže: ”Da je to nešto dobro, Nemci bi ga sigurno već odavno izmislili!” I tako… U nemačkoj gimnaziji koja se zove Willy Heppach, a nalazi se u gradu Heidelbergu, direktor nastave u toj školi, gospodin Ernst Fritz-Schubert je još 2007 u septembru uveo u gimnaziji predmet SREĆA! To je bilo veoma smelo i inovativno, ovaj neobičan nasmejan čovek, kaže u jednoj dokumentarnoj emisiji, da je u početku bilo čudno i da je kako deci tako i roditeljima trebalo vremena da shvate koliko je značajan ovaj predmet za sve. Vreme je potvrdilo da je ovo bila izvanredna ideja koju su deca vremenom sa oduševljenjem prihvatila. Zato je do danas u Nemačkoj ovaj primer sledilo još oko 60 škola koje takođe danas imaju SREĆU u svom rasporedu, kao izborni predmet!

A šta se uči? Kakav je program tog predmeta?
U ovom pilot projektu je pre svega planirano, da se sve ono što je pozitivno ojača. Omladina treba da postane prijemčiva za srećne momente i da nauče kako da nađu put do dugotrajne sreće. Pre svega su vrednosti ono što se podučava kao: lično zadovoljstvo, samopouzdanje, sigurnost u sebe, samoodgovornost, društvena odgovornost i još puno toga.

Nauka je odavno dokazala da društva ne postaju srećnija automatski sa porastom materijalnog bogatstva. Za to je potrebno mnogo više: samopoštovanje, saosećajnost, prijateljstvo, ljubav, spiritualnost, humor i optimizam. Sve ove pojedinačne sastojke sreće svaki čovek može da nauči, ako hoće i ima od koga. Biti srećan je psihološka potreba kao što je hrana telesna potreba, znači da je duši potrebna sreća, kao što je telu potrebna hrana. Što važi u istoj meri za učenike i nastavnike.

Program i predavači
Interesantno je da je predmet SREĆA ustvari uveden u tu školu kao izborni predmet na koji se deca dobrovoljno prijavljuju, a predavači su eksterni eksperti. Prvo je utvrđen program po kome će se raditi, a onda su izabrani stručnjaci, kao gostujući predavači, ljudi koji se u svojoj svakodnevnoj praksi bave proučavanjem i podučavanjem na ovu temu, a medju njima ima glumaca, psihoterapeuta, motivatora i NLP trenera, lekara, sportista, … Svi predavači su veoma intenzivno uskladili svoje teme u predviđen program, tako da se svaki od časova nadgrađuje na prethodni. A određen je jedan nastavnik koji je koordinator za taj predmet, koji i sam drži neke časove, a prati i koordinira gostujuće predavače.

Naučna potpora
Čitav taj poduhvat je od samog početka prati i ocenjuje Prof. Dr Wolfgang Knoerzer, od strane pedagoškog fakulteta u Heidelberg-u. On je učestvovao i u kreiranju programa, a takođe je i preuzeo mali deo kao gostujući predavač.

O čemu se radi?
SREĆA kao predmet u školi dopunjava emocionalnu, kognitivnu i psihološku dimenziju školskog obrazovanja koje u suštini cilja na pripremu za akademski ili poslovni životni put. Uloga nastavnika je danas svedena na vodiča kroz planirano gradivo i na učenje tog gradiva. Današnji način školovanja je potpuno izgubio prvobitan smisao vaspitanja omladine, gde oni kroz školovanje pre svega treba da postanu kulturni i obrazovani ljudi. Predmet SREĆA je osmišljen upravo tako da mlade usmeri tako da postanu kultivisani, kulturni i obrazovani – školovani mladi ljudi.

Na osnovu aristotelovog poimanja sreće, ovaj predmet se bavi ljudskim egzistencijalnim oblastima kao što su telo i duša, a takođe i vrednosno stvaralačkim odnosom prema društvu. Najvažnije je što prenosi mladima da je sreća stvar izbora, da može da se nauči i da se ona odslikava u srećnom i uspešnom delovanju. Zbog subjektivnog i individualnog poimanja sreće učenici sami postavljaju svoju ličnu hijerarhiju vrednosti i mogu da iskuse dejstvo pojedinačnih procesa promene. Učenici postavljaju svoje lične ciljeve, prave planove za njihovo postizanje, prate i procenjuju proces ostvarenja. Sve zadatke koje pišu služe im da sebe lično sagledaju i po želji koriguju ono što njima samima smeta. Kao osnova za ocenjivanje postignuća pojedinačnog učenika se samo uzima u obzir njihov nivo saradnje i uložen trud, nikako se ne uzima u obzir nivo ostvarenja njihovih ličnih ciljeva, to se tretira potpuno diskretno i sa maksimalnom podrškom.

I neko će možda pomisliti da je to kod nas nemoguće jer to neće dozovoliti naš školski sistem, … ali dragi moji, nije sistem bio pokretač ovoga ni u Nemačkoj! Jedan, jedini čovek je pokrenuo još nekolicinu i to je počelo da se širi, zato što se odlično pokazalo! Hajde, ako znate nekog direktora škole, pokažite mu ovaj članak i možda svi zajedno ovde medju nama nađemo i mi tog jednog, nasmejanog i neobičnog čoveka ili ženu, koji će bez obzira na sistem, u svojoj školi deci da ponude SREĆU kao izborni predmet. A mi sa NLP Instituta ćemo da podržimo tu akciju našim u praksi već dokazanim programom, znanjem, materijalom i izvanrednim predavačima, i to sasvim besplatno, jer mi to već godinama veoma uspešno podučavamo. Zar ne bi bilo predivno da makar tim izbornim predmetom pošaljemo poruku i našim mladima da je SREĆA njihov izbor i da može da se nauči!