Kako da postanete majstor za rešavanje problema?

Kako da postanete majstor za rešavanje problema?

Zamislite da ste zarobljeni u čarobnoj sobi iz koje postoje samo dva izlaza. Prvi izlaz vodi kroz sobu čiji su zidovi sačinjeni od uveličavajućeg stakla, tako da vam prolaskom kroz nju preti opasnost da će vas sunce potpuno spržiti. Drugi izlaz vodi kroz sobu u kojoj se nalazi veliki i nimalo prijateljski nastrojen zmaj. Za koji izlaz ćete se odlučiti?

Iako je ovo malo verovatan izbor s kojim se možete suočiti, činjenica je da svakog dana donosimo stotine, ako ne i milione malih odluka – od toga na šta ćemo fokusirati svoju energiju do toga šta da odgovorimo klijentu u email prepisci i šta da pojedemo za ručak. Neko bi rekao da ćemo suočeni s tako velikim brojem odluka vremnom postajati sve bolji u postizanju optimalnih rezultata, da ćemo poboljšavati svoju produktivnost do neslućenih granica i predviđati mnoge probleme prije nego što nastanu, ali to nažalost nije slučaj.

Nobelovac Daniel Kahneman, psiholog specijalizovan za donošenje odluka i rasuđivanje, smatra da je osnovni problem to što većina ljudi zapravo svoje odluke zasniva na intuiciji, koja nije naročito pouzdana. Potrebno je da gotovo mašinski razradimo algoritam koji nas bez upliva naših netačnih pretpostavki i predrasuda vodi ka rešenju. To zvuči kao posao za programere, ali je zapravo potrebno samo malo kreativnosti u pristupu problemima.

Kad smo već kod toga, tačan odgovor na zagonetku s početka teksta glasi: prvi. Jednostavno ćete sačekati da sunce zađe i izaći iz opasne sobe. Ovaj odgovor je primer onoga što psiholozi nazivaju “lateralnim razmišljanjem”. Naime, problem najlakše rešavamo kada ga posmatramo sa strane, umesto da odluku donosimo direktno suočeni sa dve mogućnosti. Iako je u ovoj pitalici delovalo da imate samo dva izbora, čim izostavite pretpostavku da morate delovati istog trenutka, “najbolji” odgovor se sam ukaže. Ovde je ključna reč “pretpostaka”, odnosno ono što na osnovu nepotpunih podataka i informacija dopunjavamo sopstvenim zaključcima.

Psiholog Edward de Bono koji je osmislio termin lateralnog razmišljanja, primetio je da najkreativnije odluke ljudi donose onda kada se poigramo sa delićima scenarija koji je pred nama, kad odbacimo jednu po jednu pretpostavku.

Problem je u tome što je ljudski mozak “podešen” na linearno razmišljanje i direktno posmatranje problema. Srećom, to pravilo može i da se zaobiđe i uz malo truda, možete postati sve bolji u donošenju odluka.

Izvrnite pretpostavke naglavačke

Kad se suočite s izazovom, ispišite sve pretpostavke koje imate o njemu. Na primeru zagonetke s početka teksta, to bi moglo da uključi sledeće stvari:

  • Da želite da izađete iz sobe.
  • Da imate dve opcije.
  • Da morate odmah da donesete odluku.
  • Prva soba će vas ubiti u svakom slučaju (ili barem tako mislimo).
  • Druga soba će vas ubiti u svakom slučaju.

Zatim postavite sebi pitanje kako bi prosečna osoba pristupila rešavanju ovog problema. Odredite najočiglednija i najdirektnija rešenja, a onda se zapitajte: „Šta će se desiti ako ja ne krenem tim putem?“

Onda pokušajte da presložite elemente same zagonetke, preispitate pretpostavke, zapitate se na koji način biste mogli da odstupite od onoga što bi uradila prosečna osoba. Možete ići toliko daleko da čak preispitate da li će vas zmaj zaista ubiti ili da li možda postoji treći izlaz. U misaonim eksperimentima sve je moguće i zato pustite mašti na volju.

Ako ste nekad u detinjstvu rešavali zadatke sa lavirintom, verovatno znate da se rešenje samo otkriva kada krenete unazad – od krajnjeg ishodišta ka izvoru. Na primer, postavite sebi pitanje: „Kako sam uopšte dospeo/dospela u sobu sa samo dva izlaza?“ Ovakvom promenom okvira, odjednom će vam se ukazati i mnogi drugi detalji, koji su zbog vaših pretpostavki s početka bili potpuno skriveni.

Promenite perspektivu

Jedan od razloga zbog kojih su ljudi često zarobljeni u začaranom krugu donošenja odluka je taj što su zarobljeni u sopstvenoj perspektivi. Da biste pokrenuli lateralno razmišljanje i rešavali probleme na drugačiji način, potrebno je da promenite svoju perspektivu, da na izazov koji je pred vama gledate kao neka potpuno druga osoba, možda lekar, naučnik, sportista, programer, neko ko možda sasvim drugačije razmišlja od vas samih.

U stvarnom životu se svakako nećete baviti scenarijom u kom vam preti opasni zmaj, ali ćete zato imati dileme vezane za svoj posao, zdravlje, odnos sa članovima porodice, koji će od vas zahtevati kreativniji pristup. Potrebno je da pritom sebi postavljate što preciznija pitanja, jer ona neodređena vas obično vode direktnim, ali potpuno neefikasnim odgovorima.

U modernoj radnoj kulturi, problemi se obično rešavaju tako što „zagrejemo stolicu“ i radimo, sve dok nas u jednom od pokušaja ne „pogodi sreća“ ili tako što prepuštamo drugima da rešavaju probleme. U svakom od ovih pristupa problematično je to što su pomalo lenji. Niko nikad nije promenio svet tako što je “hvatao krivine” i izbegavao odluke. S druge strane, uz predan rad i mentalnu fleksibilnost, rađaju se čuda.

Zapamtite, nekada se verovalo da je Zemlja ravna ploča. Nekada se verovalo da se oko nje okreće sunce i ceo svemir. Pre Ajnštajnove teorije relativiteta postojala je samo Njutnova gravitacija. Do nedavno smo na većim udaljenostima komunicirali isljučivo poštom. Svaki veliki napredak zahtevao je prevazilaženje pretpostavki i ispisivanje novih paradigmi, čak i kad je reč o naizgled očiglednim i “običnim” rešenjima.

Drugim rečima, iako kažu da je najkraća udaljenost između dve tačke prava linija, ako se između njih pojave prepreke, najkraći put često vodi stranputicom.

NLP Institut Slavice Squire već duže od decenije radi na tome da ljudima pruži podršku da prošire svoje vidike, saznaju nešto novo o načinu kako njihov mozak funkcioniše, kako da efikasnije donose odluke u skladu sa svojom ličnošću i kako da žive život kakav žele. Prvi korak na tom putu je NLP Practitioner edukacija. Više o njoj možete pročitati OVDE.