Kako da donosite ispravne odluke?

Kako da donosite ispravne odluke?

Da li biste se naljutili da vas neko nazove lenjim, iracionalnim i zabludelim? Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju upire prstom u vas i „časti“ vas baš takvim epitetima. Doduše, Ričard Taler, kako se zove ovaj genije, nema ništa lepše reči za sebe, niti za bilo kog drugog čoveka.

Ekonomski modeli dugo su predstavljali ljude kao racionalne jedinke, koje uvek pravilno odmeravaju rizik i dobit i koji su spremni da prištede kad zatreba, a potroše kad dobiju dovoljno dobru ponudu. Taler je prvi zakoračio izvan te paradigme i promenio mejnstrim stanovišta. Shvatio je da ljudi imaju kognitivna ograničenja, probleme sa samokontrolom i da njihovi postupci mogu biti bilo gde na skali između potpune sebičnosti do potpune nesebičnosti, u zavisnosti od situacije.

Sve to vas možda sprečava da se ponašate onako kako nalaže tradicionalna ekonomska logika, ali vam zato prepoznavanje tih obrazaca ponašanja može pomoći da donesete prave odluke o tome kako da raspolažete svojim vremenom i novcem.

Akademski gledano, Talerov pristup ekonomiji doneo je pravu revoluciju, ali iskustveno, mnogi ljudi odavno znaju koliko donošenje odluka može biti teško. Neki imaju problem čak i da odaberu restoran u koji će da odu, da ne govorimo o odlučivanju koje zaista može da promeni život.

Za to postoji više razloga.

Imate previše opcija

Verovatno mislite da je bolje da imate više opcija nego da u njima oskudevate. Međutim, istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju previše izbora, najčešće odustaju od donošenja odluke.
Preveliki dijapazon mogućih ishoda vas samo zbunjuje i uzima vreme i u najgorem slučaju dovodi do takozvane paralize: provodite toliko vremena razmatrajući koje su vam opcije da na kraju odustajete od svih.

Paradoks izbora utiče na sve ljude, ali najgore su pogođeni perfekcionisti – oni koji smatraju da se ne vredi ni boriti ako ishod nije maksimalan.

Međutim, perfekcionisti često propuštaju priliku da budu srećni pokušavajući da se uklope u neke zamišljene standarde.

Dakle, umesto da se gubite u bespućima izbora, pitajte neku osobu od poverenja da vam pomogne da odaberete neke koji vam najviše odgovaraju.

Strah od posledica

Bez obzira na to da li birate gde ćete na odmor ili koji automobil treba da kupite, odluku donosite tako što pokušavate da predvidite budućnost i zamislite kako ćete se osećati posle svakog od mogućih ishoda. Dakle, ljudi u obzir najčešće uzimaju emocionalnu komponentu – svoja osećanja i odlučuju se za onaj izbor koji će, kako misle, učiniti da se osećaju srećnije.

Problem je u tome što zbog odsustva racionalnosti u predviđanju izbora uglavnom greše. Setite se koliko ste puta pomislili da biste bili srećniji samo kad biste izgubili koji kilogram… ili dobili povišicu… Ako ste kojim slučajem istrajali i zaista smršali ili se potrudili i zaradili povišicu, verovatno ste uvideli da vas postizanje takvih ciljeva ne čini trajno srećnim. Precenili ste značaj koji neke odluke imaju u vašem životu.

Kako da prevaziđete ovu prepreku u odlučivanju? Nemojte sanjariti i projektovati budućnost o kojoj ne znate ništa. Konsultujte se sa ljudima koji su već donosili slične odluke i proverite kako su se osećali nakon što su došli do rezultata. Zapamtite da je svaki ishod verovatno manje strašan i manje uzbudljiv od onog kako vam trenutno deluje.

Naposletku, ne morate uvek da se čuvate svakog rizika. Okusite život, rizikujte. Najgori ishod se možda nikad ne dogodi.

Ne verujete svom instinktu

U pokušaju da dođete do prave odluke, nekad morate da odvagate sve razloge za i protiv različitih varijanti, ali u mnogim situacijama sasvim je dovoljan instinkt i odlučivanje u trenutku.

U svakodnevnom životu donosimo brze odluke o tome kome treba da verujemo i s kim da komuniciramo i to prilično uspešno. Kad prolazite ulicom tačno znate da li treba da se zaustavite kada vas neko pita koliko je sati ili da prođete. Razlog za to je jednostavan: nekada vam je potrebna samo jedna vredna informacija kako biste doneli dobru odluku. Ako vam osoba koja vas presreće makar na delić sekunde izgleda kao potencijalni pljačkaš, vi se nećete zaustaviti. Rizik da se postavite nepristojno prema nepoznatoj osobi pada u drugi plan naspram jasne koristi – izbegavanje potencijalne opasnosti. Međutim, pre nego što odbacite sve spiskove „za i protiv“ i svaku odluku prepustite svom stomaku, imajte u vidu da vas instinkt neće dobro služiti kada odlučujete o stvarima koje se tiču emocija.

Očajavate nad pogrešnim odlukama

Verovatno ste se barem jednom našli u situaciji da pojedete više nego što bi trebalo, iz straha da se hrana ne baci. Ili uporno zadržavate neugledan komad garderobe samo zato što ste ga skupo platili a pritom ga niste obukli više od dve godine.

Sila koja stoji iza ovakvih loših odluka zove se zabluda propalog troška i naučno je dokazana.
Zamislite hipotetičku situaciju u kojoj uplaćujete vikend aranžman za 100 evra, a onda otkrivate da postoji mnogo bolja opcija koja pritom košta upola manje. Šta biste onda uradili? Većina ljudi kojoj je to pitanje postavljeno u okviru istraživanja rekla je da bi ipak ostala pri skupljem aranžmanu iz prostog razloga što je trošak već napravljen.

To je zato što ljudi osećaju sve veću obavezu što više investiraju u nešto i to ne obavezno finansijski.

Kako biste sprečili da vas propali trošak onesposobljava za dalje odlučivanje, stalno sebe podsećajte da je prošlost samo prošlost i da „ne vredi plakati za prosutim mlekom“.

Niko ne donosi savršene odluke. Verovatno ste se nekad u životu viđali s pogrešnim ljudima, ostajali na jednom poslu duže nego što bi trebalo, poručili jelo koje vam se ne dopada… Međutim, uvek je bolje da nešto učinite nego da ostanete pasivni.

Odluka da uvek idete napred, najbolja je koju možete doneti, bez obzira na to da li je uvek zasnovana na razumnim argumentima.

Uostalom, kad su ga pitali kako će potrošiti novčanu nagradu koja ove godine iznosi 1,1 milion dolara, nobelovac Taler je odgovorio: „Trudiću se da novac potrošim što iracionalnije.“