Da li ste vi krojač svoje nesreće?

Da li ste vi krojač svoje nesreće?

Da li ponekad imate osećaj da nemate kontrolu nad svojim životom? Da je briga previše, da biste uživali u svakom danu? Da je sreća namenjena uvek nekom drugom, a ne vama?

Šta ako vam kažemo da postoji velika verovatnoća da taj osećaj potiče od vaših postupaka, odnosno, da je to kako ćete se osećati u svojoj koži isključivo vaša odgovornost?

Ponekad su ljudi svesni da preterano analiziraju život, postupke drugih, sopstvenu prošlost i sve što im se dešava i da je u tome uzrok njihovog nezadovoljstva, ali ne umeju da sami izađu iz začaranog kruga misli, koji ih drži pasivnim i uplašenim da naprave pravi korak ka sreći.

Ako ste se prepoznali u ovim redovima, saznajte na koje sve načine uništavate svoju sreću i kako to možete da sprečite:

Pogrdno govorite o sebi

Ako sebi upućujete reči koje nikad ne biste dozvolili drugima da vam kažu, ako sebe nazivate imenima, koja nikada nikom ne biste u lice izgovorili, onda svakodnevno i samostalno ugrožavate svoje samopouzdanje, koje vam je neophodno za kreiranje života kakav želite.

Prvi korak u ispravljanju ove štetne navike je u tome da izoštrite svoja čula, kako biste prepoznali trenutke u kojima ste suviše samokritični. Možda je vaš negativni unutrašnji glas oliko prisutan u vašem životu, da ga gotovo više i ne primećujete svesno. Zato, svaki put kada se osetite loše zbog nečega, zapitajte se šta u tom trenutku govorite sebi. Pokušajte da budete maksimalno precizni. Bilo bi dobro da zapišete fraze koje o sebi izgovarate u svojim mislima, a onda ih posle nekoliko nedelja uporedite, kako biste otkrili one koje se najčešće ponavljaju.

Zatim pokušajte da utišate taj glas i razmislite kako bi zvučalo kada biste dozvolili svom unutrašnjem zaštitniku da vas uteši i ohrabri. Recimo, ako ste primetili da sebi govorite najgore stvari onda kada vas na poslu šef optuži za neku grešku koju ste napravili, pokušajte da kažete nešto poput: “Draga/dragi, znam da se ne osećaš prijatno kada napraviš neku grešku, ali to je ljudski. Zašto ne bi izašao/la u šetnju, to će te sigurno oraspoložiti?”

Udovoljavanje drugima

Od malih nogu naučeni smo da je činjenje određenih stvari za druge ljude nešto što može i nama da bude korisno. Pomoć koju dajemo drugim ljudima daje nam osećaj svrhe i podržava naše uverenje u sopstvenu dobrodušnost. Međutim, ponekad ljudi u želji da udovolje drugima čine stvari zbog kojih se ne osećaju ništa bolje. Štaviše, počinju da osećaju ogorčenost jer ih drugi iskorištavaju i nedostatak samopoštovanja koji u njima budi veliko nezadovoljstvo.

Da biste sprečili da se to desi, morate naučiti da kažete “ne” onim stvarima koje niste spremni da učinite za druge ljude. To ne važi za one „usluge“, koje s radošću činite drugima i posle kojih se osećate dobro, a ne iscrpljeno i iskorišteno. Naučite da razlikujete takve situacije i recite „ne“ svemu što vas sputava.

Beskrajno odlažete obaveze

Petak je popodne i sat otkucava. Besomučno radite, kako biste završili zadatke do 17 sati, dok sami sebe proklinjete što niste počeli na vreme. I pre nego što znate, u vikend ulazite iscrpljeni i nezadovoljni, a da ni sami ne znate zašto je do toga došlo.

Ako vam to zvuči poznato, niste usamljeni. Prokrastinacija ili odlaganje važnih zadataka za kasnije, predstavlja pravu pošast modernog doba, koja mnoge sprečava, ne samo da maksimalno iskoriste svoj dan, nego i da postignu sve ono što žele.

Pre nego što počnete sa radom na rešavanju problema prokrastinacije, prvo probajte da utvrdite zašto je do njega uopšte došlo. Da li je to neka obaveza koju smatrate neprijatnom ili dosadnom? Ako je tako, pokušajte da je razložite na više zanimljivijih koraka. Većina ljudi koja uspešno obavlja svoje obaveze, radni dan počinje završavanjem onih najmanje prijatnih. To bi i vama moglo da pomogne da odmah na početku dana dobijete polet koji će vas nositi i kroz najdosadnije obaveze.

Ne izlazite iz zone komfora

Svakodnevno čitate motivacione poruke na društvenim mrežama, ali oklevate da ih i primenite? To možda znači da ste duboko u svojoj zoni komfora i da se ne usuđujete da iz nje izađete. Zona komfora je okvir vašeg ponašanja i delovanja na koje ste navikli i koji vam pružaju minimalan stres i rizik. Ona vam pruža stanje mentalne sigurnosti i spokoja kao i odsustvo stresa. Međutim, da biste postizali maksimalne rezultate, potrebno je da izađete iz tog okvira u prostor nešto veće neizvesnosti i rizika. Nagrada za to je ogromna, jer vam omogućava da ostvarite stvari o kojima ranije niste mogli ni da sanjate.

Iako vas izlazak iz zone komfora verovatno plaši, u dubini duše i sami znate šta je najbolje za vas. Nekada izbegavamo da priznamo sebi istinu samo zato što nam se ona ne sviđa, a znamo da nas samo ona vodi u život kakav zaista želimo da živimo.

Da li ste prepoznali sebe u nekoj od ovih navika? Možete li da zamislite šta sve propuštate zbog njih i šta ste sve mogli da uradite, da ste kojim slučajem više radili na svojoj sreći? A sada, da li možete da zamislite kako bi vaš život izgledao za nekoliko godina, kada ne biste promenili nijednu od njih?

Onog trenutka kada shvatite da je vaša sreća isključivo vaša odgovornost, mnoge stvari u vašem životu će leći na svoje mesto. Kada se oslobodite nepodržavajućih uverenja da postoje stvari koje su namenjene samo drugima, a koje su za vas neizvodljive iz bilo kog razloga, da nekome dugujete da živite na određeni način, da morate da kažete „da“, onda kada biste rekli „ne“ i obrnuto, zaista ćete držati kormilo svog života u svojim rukama i upravljati ga gde god vi poželite.

Ako želite da imate tu moć, prva stanica na vašem putu ka novom životu, može da vam bude NLP Practitioner edukacija na NLP Institutu. Ovaj trening namenjen je onima koji žele da ovladaju tehnikama i alatima, koji u njima bude uspavane potencijale, oslobađaju ih nekorisnih uverenja i daju sposobnost da sami kreiraju svoju stvarnost. Ako ste i vi među njima, pozovite nas na 064 64 51 398 ili nam pišite na office@nlpinstitut.com i u nama ćete pronaći podršku i oslonac za vaše buduće poduhvate.