Piše: Katarina Džoković, NLP Trainer i coach
Ovih dana preturajući po stvarima za koje ranije nisam imala vremena, naleteh na jedan kostim i nekoliko slika od pre recimo desetak godina kada je moj sin uživao pretvarajući se da je Nindža kornjača i to ne bilo koja, već Donatelo.
Ako ste gledali Nindža kornjače, verovatno znate da je Donatelo bio „genijalac“ u svojoj družini, od svih kornjača najmanje pribegavao nasilju i najviše voleo da koristi svoj intelekt kako bi rešio neki problem ili nevolju u kojoj bi se našli.
Moj sin ga je jako voleo. Bilo je dovoljno da stavi svoju ljubičastu masku i da odmah postane naučnik i pronalazač, a neretko i vešt pregovarač (što je ostao i do današnjih dana). Bio je tako kreativan u svojoj ulozi i čak se predstavljao kao Donatelo, što je mnogim našim prijateljima bilo jako zabavno.
Držeći taj kostim Donatela u rukama, zapitala sam se u kom trenutku života mi prestanemo da se igramo? Da smišljamo kreativne načine da ispunimo svoj dan? Rešimo probleme na neki neobičan način? Stavimo se u „tuđe cipele“, kao što to rade deca, zauzimajući time drugačiji pogled na neku situaciju?
Kada smo deca, a verujem da ćete se složiti sa mnom, mi se nesmetano igramo i koristimo svoju kreativnost na najrazličitije načine.
Međutim, dok odrastamo postepeno učimo da je igra nešto „neozbiljno“, da nas mašta udaljava od „realnog sveta“ i da je „prava kreativnost“ nešto što je rezervisano samo za malobrojne ljude.
Ali da li je zaista tako?
Nedavno sam naišla na jednu studiju multidisciplinarnog naučnika i pisca George-a Land-a iz 1968. koja je potpuno promenila način na koji posmatramo kreativne procese i otvorila put tome da mašta i dečja igra nađu svoje mesto u „stvarima za odrasle“, kao što su nauka i biznis.
Land je otkrio da petnaestogodišnjaci imaju svega 12 posto svoje kreativnosti koju su imali kada su bili četvorogodišnjaci ili petogodišnjaci, a s vremenom i ulaskom na tržište rada, taj procenat se dodatno smanjivao na samo 2 posto.
Međutim, kao i u igri, uspeh u biznisu, ali i u drugim oblastima života, u velikoj meri zavisi od naše kreativnosti, mašte, otvorenosti ka inovativnim rešenjima i osećaja slobode da možemo da stvaramo sve što poželimo.
Bez obzira na to da li je potrebno da pronađete nove aktivnosti za sebe, partnera ili svoje dete ili morate da rešite naizgled nerešiv problem koji imate u firmi, kreativnost vam je preko potrebna.
Zato je dobro da eksperimentišemo, istražujemo, postavljamo pitanja koja nas vode do zanimljivih odgovora.
A ako ste spremni da u sebi probudite kreativnost, evo mojih predloga:
1. Nabavite jednu beležnicu koja vam se baš dopada. Neka to bude vaš mali „kreativni dnevnik“.
2. Svakoga dana u beležnicu napišite 20 svojih želja. Potom izbarite 3 koje su vas najvažnije i označite ih rednim brojevima. Svakog dana pročitajte taj spisak. Ako ste nekad usput zaboravili da sanjate i želite, pročitajte ovde tekst Slavice Squire o tome kako možete da otkrijete šta vam je zaista važno i potrebno.
3. Svakoga dana odvojte sat vremena i posvetite se razmišljanju o svom poslu, istraživanju, učenju, gledanju korisnih online edukacija… Uvek je pravi trenutak da unesete tu rutinu u svoj život. Dok nas svakodnevica melje, lako zaboravimo na to da je potrebno da se ciljano posvetimo napretku i razvoju, ukoliko želimo da nastavimo da rastemo kao ljudi.
Ako se pitate šta biste novo mogli da naučite, a da unapredi vašu kreativnost, vaše odnose sa nadređenima i kolegama i poslovni život u celini, predlažem da se odmah prijavite za Online program za unapređenje karijere, koji je već stotinama naših dragih polaznika promenio život. Uz njega imate priliku da, gde god i kad god vam to odgovara, zaista dubinski radite na svojoj kreativnosti, ciljevima i realizaciji svega onoga što ste želeli u svom poslovnom životu i to uz Slavicinu i moju direktnu podršku. Prijavite se putem ovog linka.
4. Svakoga dana odvojte dodatnih sat vremena koje ćete provesti u miru i bez ometanja i koji ćete posvetiti osmišljavanju ideja kojima možete da napravite napredak u poslu kojim se bavite. U svoju beležnicu ubeležite sve ideje koje vam padnu napamet i pritom imajte načelo – najpre misli, zapiši sve što ti padne na pamet, a kasnije procenjuj. Ne ograničavajte sebe – zabeležite svaku ideju koja vam padne na pamet, veliku, malu, dobru, lošu, onu koja je izvodljiva i onu koja nije – baš svaku. Tek tada procenite. Kako kaže Thomas Edison – „Potrebno je da imamo mnogo ideja, da bismo imali jednu odličnu“.
5. I imajte na umu da čuda ne čine samo odlične ideje već i vera, svakodnevni rad i istrajnost.
Nemojte dozvoliti da vam i dalje dani prolaze u razmišljanju da nije do vas i čekanju da vreme prođe jer vi „niste kreativni“ i da su samo posebni, talentovani ljudi kreativni, mada to jeste jedna od mogućnosti. Ne naročito korisna, ali verovatna.
Umesto toga možete da iskoristite dane pred vama da budete znatiželjni, razigrani, da istražujete, otkrivate, stvarate, da razvijete svoju kreativnost i upotrebite je da svoj posao i svoj život podignete na novi nivo. Kreativnost nije neki božanski dar već vešta primena znanja na nove i uzbudljive načine što zahteva hrabrost da se izađe iz zone poznatog, promenu uobičajene rutine i prisutnost u svakom trenutku. Ne možete potrošiti kreativnost, što je više koristite, više je imate i iskoristite ovo vreme kao blagoslov i šansu koja vam je data.
„Život je veliko platno, bacite na njega sve boje koje možete.“ – Danny Kaye
Kreativnost zahteva hrabrost i zato budite dovoljno hrabri, odučni i posvećeni životu, živite ga kreativno, obojte ga najlepšim bojama, pronađite avanturistu u sebi i probudite svoje unutrašnje dete. Jer život nema reprizu.
Katarina Džoković je sertifikovana kao NLP Trainer od IANLP i kao Profesionalni Coach od ECA. Inspiriše, predaje i stvara na NLP Institutu i Coaching Akademiji Slavice Squire. Više o njoj i ostatku tima pročitajte ovde.
