Četvorogodišnji dečak je sedeo u svojoj sobi igrajući se sa igračkama. Bio je gladan, ali nije tražio da jede. Bio je umoran, ali to niko nije znao. Imao je četiri godine, ali nikada nije izgovorio nijednu reč. Zabrinuti roditelji neprestano su razmišljali o tome šta nije u redu s njihovim sinom. Da nije možda mentalno zaostao?
Kada je konačno progovorio i krenuo u školu, nastavnici i drugari iz odeljenja mislili su da je glup. Teško mu je išlo učenje, a otežano se i sporazumevao. Želeo je da studira, ali je jedva uspeo da položi prijemni ispit. Na kraju je ipak uspeo da završi studije i dobije diplomu, ali nije mu pošlo za rukom da dobije posao učitelja koji je toliko želeo, pa je svoje dane provodio radeći dosadan kancelarijski posao u Zavodu za patente.
Znate li možda ko je bio taj mladić?
Bio je to Albert Einstein, čovek koji je promenio tok istorije i postavio osnove moderne fizike.
Danas svi znamo da je Einstein bio genije, ali to nije znao nijedan njegov drug iz razreda, nijedan njegov nastavnik. Šta mislite: da li bi on postigao sve ono po čemu je danas poznat, da je kojim slučajem brinuo o tome šta oni misle? I što je još važnije: koliko među nama ima Einstein-a koji potiskuju svoju genijalnost, zato što su poverovali da zaista nisu dovoljno dobri za bilo šta?
Einstein-ov uspeh zato nije rezultat njegove inteligencije. On je rezultat njegove sposobnosti da se izbori sa onim tihim glasom koji svako od nas nosi u glavi i koji nam govori da „nismo dovoljno dobri“.
Zbog te stalne sumnje nismo u stanju da uočimo sopstvenu genijalnost i ogroman potencijal koji nosimo u sebi.
Shakespeare je sumnju u sopstvene sposobnosti nazivao „izdajnikom“ koji čini da izgubimo, čak i onda kada bismo mogli da pobedimo, samo zato što se plašimo da uopšte pokušamo.
Iako nas u malim dozama sumnja može sprečiti da postupamo nepromišljeno ili se ponašamo neprimereno, u većoj količini može da dovede do fenomena koji Fritz Perls naziva analiza paraliza.
Perls je bio nemački psihoterapeut čiji je pristup psihoterapiji poslužio kao temelj za nastanak i razvoj NLP-a. On je isticao koliko je važno na vreme prepoznati glas samokritičnosti u sebi i sprečiti ono što je nazivao „analizom-paralizom“. To je stanje u kom zbog preteranog razmišljanja i kreiranja gomile nekorisnih i sputavajućih informacija u našem mozgu, dolazi do potpune nesposobnosti donošenja bilo kakvog zaključka ili odluke.
U takvim trenucima naš mozak ulazi u stanje panike i pronalazi izgovore da odustane od bilo kakve akcije, samo kako bi prekinuo agoniju analize-paralize. U tom trenutku, um je spreman i da obmanjuje sam sebe, samo kako bi izbegao „rizičnu aktivnost“.
Većina ljudi je barem jednom u životu upala u stanje „analize-paralize“. Ako ste i vi među njima, onda ćete verovatno prepoznati neku od ovih laži, koje ste sami sebi rekli, a ako vma se to ponovo dogodi, imajte u vidu da možete jednim odgovorom zauvek da je ućutkate.
Laž #1: Nikada pre to nisam radio. Zašto bih onda sad uspeo u tome? Pa ja uopšte ne znam kako se to radi!
Odgovor: Kada vam ovakva misao padne na um, odmah je zaustavite, duboko udahnite i probajte da razmišljate ovako: „Iako nikada pre nisam ovo radio, ne znači to neću moći – pre ili kasnije. Možda ne umem da uradim nešto od toga, ali sigurno postoji nešto što umem. Ako ništa drugo, sigurno postoji neko ko to ume da uradi i od koga ću to moći da naučim. A ako može jedan, to mogu svi“.
Ova poslednja rečenica predstavlja jedan od NLP aksioma, korisnih uverenja za koja je utvrđeno da mogu da vas podrže na vašem putu ka uspehu. I zaista, kad bolje razmislite, da li je za vas korisnije da verujete da ne možete učiniti ništa novo, što ranije niste znali ili da samim tim što ste zdrav i prav čovek imate iste sposobnosti kao i svi drugi ljudi na svetu? Kad odlučite da usvojite to uverenje, budite sigurni da će „čuda“ početi da se događaju u vašem životu.
Laž #2: Imam previše loših navika, loše sam organizovan, uvek odlažem obaveze… nikad ništa ne uradim kako treba.
Odgovor: Navike nisu nešto što je nepromenjivo i zato probajte da ovakvu laž koju govorite sebi, „presečete“ sledećim razmišljanjem: „Moje ponašanje nije nešto što me zauvek određuje. Tačno je da ponekad zbog njih sam sebe sabotiram, ali to mogu da promenim i da sam sebi budem podrška. Uvek postoji nešto što mogu da uradim da bih se makar za jedan korak približio svom cilju“.
Među NLP aksiomima nalazi se i jedan koji kaže da svaki čovek u sebi poseduje sve potrebne resurse da bi ostvarivao sve što poželi. Možda ćete sada reći: „Jeste, ali ja nemam novca…“, „Nisam završio državni fakultet…“, „Ali ja sam iz malog mesta…“ i slične stvari, ali ako biste zaista razmislili o onome što već imate u svom životu, uvideli biste da imate baš sve što je potrebno da svakog dana napravite makar i najmanji korak koji će vas približiti životu kakav želite da živite. Poenta je samo u tome da budete strpljivi i verujete u sam proces.
Laž #3: Moj instinkt ne greši. Samim tim što sumnjam u sebe, znači da ne treba to da uradim.
Odgovor: A sada razmislite da li vam se nekad desilo da vas instinkt prevari? Da li se nekada desilo da uspete, uprkos svim sumnjama? Razmislite kako bi vaš život mogao da izgleda kada biste svoje sumnje doživljavali kao pokretače da iznova prevazilazite sami sebe?
Laž #4: Još se sećam svojih nekadašnjih neuspeha i siguran sam da će mi se isti scenario ponoviti. Zato ne vredi ni da pokušavam.
Odgovor: Neuspeh ne postoji – samo rezultat.
To je još jedan koristan NLP aksiom koji može da vam pomogne da uvidite da je ono što vi nazivate „neuspehom“, samo jedan od mogućih ishoda vaših postupaka. Da ste postupili drugačije, dobili biste drugačiji rezultat, i to je to. Zahvaljujući tome što ponekad dobijemo rezultat koji nismo želeli, možemo da naučimo koje je to korake potrebno da promenimo, kako bismo zaista dobili ono što hoćemo.
Imajte to u vidu sledećeg puta kada zbog jednog neželjenog rezultata odlučite da odustanete od svojih ciljeva. Kada se nađete u takvoj situaciji, pokušajte sebi da ponavljate: „Sve što se u mom životu dogodi je lekcija, zahvaljujući kojoj mogu sam da upravljam svojim ponašanjem i tako menjam rezultat koji dobijam.“
Laž #5: Drugima se možda neće svideti ono što uradim.
Odgovor: Mnogi ljudi žive u iluziji da je moguće usrećiti sve ljude na svetu. Vi ne možete čitati misli. Ne možete kontrolisati to šta se njima sviđa ili ne sviđa. Uostalom, to i nije vaš zadatak. Vaš zadatak je da živite jedan jedini život koji ste dobili najbolje što možete. Kako biste u tome uspeli, potrebno je da već danas donesete odluku i promenite svoj kurs. Ako dobijete neku konstruktivnu kritiku, to vam samo može pomoći da postanete još bolji, ali sva neargumentovana obeshrabrenja koja dobijate od drugih ljudi, samo ignorišite.
Jeste li se prepoznali u ovim lažima? Jeste li se setili šta ste sve zbog njih propustili? Koje odluke ste izbegli? Kakav život ste mogli da živite da ste ih jednostavno odbacili i počeli sebi da govorite istinu – da je sve moguće i da sve zavisi samo od vas?
Nemojte misliti da ste jedini čovek na svetu koji tako sabotira sebe. Dobra vest je da je to moguće promeniti, prevazići unutrašnje i spoljašnje prepreke i ići ka svojim ciljevima bez obzira na sve. Slavica Squire, prvi NLP trener na ovim prostorima i osnivač NLP Instituta, kreirala za vas potpuno BESPLATAN online program „Usudite se da živite svoj život“ koji će vam pomoći da se otarasite prepreka koji vas sprečavaju da zablistate i živite onako kako zaista želite.
Sve informacije o ovom besplatnom programu možete naći putem ovog linka i naravno prijavite se jer vam se može, besplatno je i online.
