Osnovni principi NLP-a

„Mapa nije teritorija“ je princip od koga polazi NLP

Kada se spomene reč „mapa sveta“, ljudi uglavnom imaju u glavi asocijativnu sliku poput ove iznad; Standardna mapa sveta koju smo toliko puta videli, počev od udžbenika geografije kad smo bili u školi, pa sve do televizijskih izveštaja i stručnih knjiga. Mapa sveta je uvek predstavljena na ovaj način. Evropa i Afrika su u centru mape, levo Amerika, desno Azija. Mala Australija je u donjem desnom uglu – ona zemlja u kojoj živi dobar deo naše dijaspore.

Većina ljudi bi zaključila da je prosto nemoguće da neki čovek ima drugačiju predstavu mape sveta, osim ako nije sa Marsa, naravno. Međutim, mi u NLP-u ne razmišljamo na taj način.

Pogledajte sledeću sliku:

Zbunjeni ste, zar ne? Ovo je, naime mapa sveta koja se često koristi u SAD, uglavnom za predstave finansijskih izveštaja i globalnih ekonomskih tokova. Prosto, Amerikanci su „dozvolili” sebi da se stave u centar sveta jer im je tako lakše da gledaju tokove novca i planiraju buduće akcije.

Mnogi Amerikanci, kada se kaže „mapa sveta“ pomisle na gornju sliku. A nisu sa Marsa. Upravo ste doživeli osnovni princip NLP-a, koji glasi „Mapa nije teritorija“.

Mape i filtriranje

Ovaj princip je mnogo širi od gornje anegdote i u suštini znači da svaki čovek ima svoju jedinstvenu „mapu sveta”, pogled na svet, koji zavisi od celokupnog njegovog iskustva, njegove kulture, okruženja u kome je odrastao, od njegovog ukusa, vrednosti, strasti i želja. Za razliku od mape, teritorija je ustvari svet oko nas, koji nijedan čovek nikada neće moći potpuno da sagleda, da „mapira“.

Mnogi problemi u komunikaciji nastaju baš zato što ljudi misle da sagovornik ima istu percepciju pojmova kao što su „sreća“, „efikasnost“, „odmor“ i tako dalje. Istina je, međutim, da praktično ne postoji reč u jeziku koju svi ljudi doživljavaju na isti način.

Zašto ljudi uopšte prave mape? Prosto, da bi se snašli i preživeli. Ovaj svet je prepun senzacija, naša čula prosto ne mogu da isprate sve što se oko njih dešava. Umesto toga, ljudi filtriraju samo ono što im je potrebno da bi opstali, a ogroman deo spoljnog sveta ne razmatraju. Na ovaj način svako od nas stvara svoju „realnost”, svoju „mapu sveta”.

Nijedna mapa nije pogrešna

Bez obzira što nijedan čovek nema mapu koja opisuje celu teritoriju, tj. realno sagledava svaki detalj ovog sveta, ono što je jako bitno kao polazna tačka u komunikaciji je da nijedna mapa nije pogrešna. Svako od nas je i napravio tu svoju ličnu mapu baš zato što mu donosi napredak. Sa stanovišta pojedinca, nijedna mapa nije pogrešna jer donosi rezultate.

U gornjem primeru, biznismen iz Amerike i biznismen iz Evrope imaju podjednake šanse za uspeh bez obzira što vide mapu sveta drugačije. Ključna stvar u NLP-u jeste da prepoznamo mapu sagovornika i da shodno tome korigujemo komunikaciju sa naše strane. NLP tehnike se lako nauče kada se ovaj osnovni princip ima u vidu.

Ostali principi NLP-a